Рециклажа је процес сакупљања и третирања отпада како би се поново употребио као сирови материјал у прављењу истих или сличних производа.
Поновна употреба јесте поновна употреба материјала, односно одбаченог предмета без промене структуре његовог материјала, што може на пример да буде случај код рециклаже.
Загађујуће материје су материје чије испуштање у животну средину утие или може утицати на њен природни састав, особине и интегритет (енг. хазардоус субстанцес)
Одлагање отпада је његово разврставање, транспортовање као и третирање, а затим његово депоновање на површини или испод површине земље.
Управљање отпадом је процес сакупљања, транспорта, процесуирања, рециклирања и одлагања отпадних материја, нарочито оних које су произведене људским активностима, све у циљу смањивања њиховог утицаја на људско здравље, изглед и хигијену животне средине. У последњих неколико деценија све већа је тенденција да се као основни циљеви управљања отпадом сматрају и његов утицај на природну стредину, као и на могућности добијања извора нових сировина из отпада.
Екологија од грчке речи: οίκος, оикос, “домаћинство”; и λόγος, логос, “знање”) је интердисциплинарна наука која се бави проуцавањем разних живих организама, њиховим медусобним интеракцијама, као и околином у којој живе – местом у природи које настањују и другим природним факторима који их окружују.
Еколошка амбалажа је она амбалажа која не штети природи, односно направљена је од материјала који су биоразградиви, тако да се уместо амбалаже начињене од вештачких материјала, ова еко амбалажа сматра њеном „енвиронменталлy фриендлy” алтернативом.
Екосистем је динамичан комплекс заједница биљака, животиња и микроорганизама и њхове неживе средине који ступају у међусобне односе и стварају функционалну заједницу.
ПЕТ или Полиетилен терафталат је термопластични полимер гранулат из породице полиестера и има своју широку примену у производњи синтетичких влакана, амбалажних паковања за пића, храну или течности. ПЕТ је један од најважнијих сирових материјала који се користе у вештачки добијеним влакнима. Период разградње ПЕТ-а је и до неколико стотина година.
ПВЦ – поливинил хлорид је широко распрострањени по употреби термопластични полимер. Глобално, преко 50% произведеног ПВЦ-а се користи у грађевинској индустрији, где све више замењује традиционалне грађевинске материјале као што су дрво, бетон и глину. Као тврда пластика користи се за прављење магнетних трака, плоча, прозорских профила, за водоводне цеви, док се као мека пластика користи у изради одеће, подова, изолацију електричних каблова на пример. Иако штетно утиче на здравље људи и околине, ПВЦ и даље има широку примену. Због скупих трошкова рециклаже, рециклира се у занемарљивој количини. Постоје покушаји да се одређеним индустријским процесима из ПВЦ -а добију гориво и минерали.
Извор: Оебс речник
Изрази и појмови из Закона о управљању отпадом у Србији
Класификација отпада јесте поступак сврставања отпада на једну или више листа отпада које су утврђене посебним прописом, а према његовом пореклу, саставу и даљој намени.
Мобилно постројење за управљање отпадом јесте постројење за искоришћење или третман отпада на локацији на којој отпад настаје, које се задржава у временски ограниченом року на једној локацији и које је такве конструкције да није везано за подлогу или објекат и може се премештати од локације до локације.
Посебни токови отпада јесу кретања отпада (истрошених батерија и акумулатора, отпадног уља, отпадних гума, отпада од електричних и електронских производа, отпадних возила и другог отпада) од места настајања, преко сакупљања, транспорта и третмана, до одлагања на депонију.
Постројење за управљање отпадом јесте стационарна техничка јединица за складиштење, третман или одлагање отпада, која заједно са грађевинским делом чини технолошку целину.
Произвођач отпада јесте привредно друштво, предузеће или друго правно лице, односно предузетник, чијом активношћу настаје отпад и/или чијом активношћу претходног третмана, мешања или другим поступцима долази до промене састава или природе отпада.
Транспорт отпада јесте превоз отпада ван постројења који обухвата утовар, превоз (као и претовар) и истовар отпада.
Центар за сакупљање јесте место одређено одлуком општине, града, односно града Београда (у даљем тексту: јединица локалне самоуправе), на које грађани доносе углавном кабасте предмете, као што су намештај и бела техника, баштенски отпад и материјал погодан за рециклажу